.RU

Дадара - Димитрије

Дадара


Био сам запањен. Ону Јелену, које данас нисам могао да се нагледам, виђао сам из дана у дан, свих ових година откако сам дошао на Кулу. Најпре је била мала гизделинка, мршаво девојче без сиса и кукова, штап без огранка. Чим је почела пупити и надолазити као хлебно тесто кад се у њега стави пена од шљивове џибре, одједном се с њом нешто необично догодило. Цветање њене лепоте нисмо више могли пратити, јер се у неком необјашњивом страху стала од нас скривати. Натронтала се у некакве незграпне хаљине, умотавале главу у мараме. Само су јој дивне очи боје лешника извиривале кроз прорез. Према тим очима могли смо наслуhивати каква је њена лепота, али очи ипак не говоре мушкарцу ништа, не кажу какве су сисице, каква бедра, врат и ноге.

Око тога сам се цело поподне гложио с Пипцем и Кирчом. Кирча је тврдио како је она приблесаста и како се крила од нас зато што је неки враг ушао у њу.

Кирча


Не разумем те људе. Зар им њено понашање није чудно? Зар се усред лета по највећим жегама не увија у сијасет тих рогобатих сукњетина, шалова, марама, ваљда само зато да ниједан делић своје коже не би изложила нашим очима?

Пипац


Кирча жестоко мрзи Јелену. У тој мржњи иде дотле да говори како је сама крива што је још увек девица. Каже: не подстиче довољно свога мужа. Ледена госпа − тако је зове. Ледена девица. Забундала се јер јој је хладно. Увече, кад хоће да легне крај свога човека, уместо да се скине као све друге жене, обуче још једну од својих хаљинетина. Човек изгуби вољу да с њом има посла. Док је ослободи оне љуске, жела га остави. Хтео сам да кажем: Па, забога, Кирча, данас је барем била лако обучена. Имала је на себи само танку хаљину. Било је доста свеже напољу, а она је била у готово прозирној хаљини од танушне тканине. Оцртавала се свака облина.

„А шта ако ју је Лауш приморао да се од нас скрива?“

„Зашто би то чинио?“

„Јер се плаши да неко од нас не учини оно што он не може.“

Хтео сам да кажем: Видели сте какво тело има та жена. Зар људи нису изгубили дах кад је изашла у двориште да дочека ону двојицу калуђера, Доротеја и Димитрија? Зар онако расна жена може бити хладна? Гледао сам је, све на њој је дрхтало од жудње за мушкарцем.

Димитрије


Доротеј ми је рекао да ме Лауш тражи због писма краљу. Пењемо се уском стазом према Кули. Сунце са запада баца своје косе зраке на прегрејани камењар, који после дневне жеге лагано запада у дремеж. Просипа се светлост по увелом лишћу ретких букових чечарица, по сивој каменој прашини на путељку. Голица ме смрад лешине и оштри мириси спарушене дивизме што се упиње да опстане у безводном тлу крша.

Мимо нас у правцу Куле пролазе дуге уморне поворке себарске кљусади, натоварене пластовима сена. Друга поворка с празним самарима враћа се одозго једва се размимоилазећи с овом која иде горе, на стрмој, узаној стази усеченој у стеновити предео.

Доротеј ми каже да ове поворке срећу сваког дана и да се чуди где и како стаје толика сила људске и сточне хране коју Лауш сабира на Кули. Зар није било паметније ту кулу сазидати у долини, ако је већ била потребна ради заштите од пљачкаша и освајача, него је дизати небу под облаке, на то безводно спржено брдо, где ничега нема осим камена. И воду горе тегле из долине. Чак и воду.

Худа таштина, одговорио сам. Худа великашка таштина. Хоће да дише чист ваздух изнад задаха себара.

Улазимо кроз тешку капију од дебеле храстовине оковане гвозденим плочама, кроз вреву и комешање људских и коњских телесина из којих базди тешки воњ муке и печали. Пењемо се сте пеницама изнад штала и складишта и улазимо кроз другу капију у мало округло двориште око којег су тескобно поређане одаје Лаушевих војника и послуге.

Опет се пењемо степеницама, опет улазимо кроз капију у још мање двориште где нас сачекују Лаушева жена Јелена и његови доглавници: Милош Јевтовић звани Дадара и Исидор Алимпијевић звани Кирча.

Забога, зар је Јелена тако лепа?

Виђао сам је много пута раније кад је о празницима долазила са Лаушем у манастир и кад сам долазио овде да пишем повеље и писма. Појавила би се увијена у хрпу тканина разних боја. Сада је стајала лако ослоњена на камени зид, у танкој хаљини боје ружичастог вина, млада и бујна, лепа као грех.

Гледала је у Доротеја.

Ушли смо код Лауша. Он стоји крај уског прозора. Дакле, већ је устао. Толико се опоравио да шета по соби и гледа доле у вратимљску долину. Подбуо је и блед, брада му је замршена, на њој се јасно виде остаци од јела и пића: мрвице хлеба, громуљице лоја на вршковима длака, капљице вина. Пио је непосредно пред наш улазак.

Тек ми сад постаје појмљива она несамерљива провалија између ово двоје несрећних супружника. Гледам га онако збрчканог, исцеђеног и оронулог, а преко његове слике ми кроз сећање, на тренутак пре уласка у ову одају, лебди Јеленин лик, пут њезина, сва у треперењу.

Док Доротеј ради на рани, која је како изгледа, већ смирена, Лауш ми у неколико кратких, неповезаних и расутих мисли наговештава садржај писма краљу. Известити га о упаду разбојничких чета из Усоре, о томе шта је било предузето, о исходу. Завршити молбом да краљ пошаље јак одред коњице у Усору, да би се, једном за свагда, сатрло Брзаново разбојничко легло.

Рекао ми је: „Ослањам се на тебе. Димитрије, бистар си и учен човек. Срочи писмо према овоме што сам ти рекао. Кажи краљу да ће моћи на мене да рачуна најдаље за седам-осам недеља. Дотле ћу се опоравити. Напиши да сада располажем са тридесет стрелаца пешака, двадесет копљаника пешака и шездесет коњаника. Обучени су и увек спремни за покрет. На тај одред може да рачуна одмах“.
2010-07-19 18:44 Читать похожую статью
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • © Помощь студентам
    Образовательные документы для студентов.